Kvalitet koji menja iznutra

Crni Đoka bio je hrabar čovek, u to nema sumnje, ali je takođe bio čovek koga je sreća pratila i kome je priroda bila naklonjena. Kada je morao da prepliva reku, oslonio se na svoju snagu i odlučnost, ali ne bi uspeo bez pomoći jednog crnog labuda. Ovako počinje legenda o Đoki i labudu i njihovo zajedničko putovanje u Zemun.

Đoka i labud odlučiše da u Zemunu zajedno prave roštilj, morali su da prežive a i videše da je u Zemunu bilo gladnih šetača. Svoja jela pravili su sa mnogo ljubavi i pažnje, a uvek su koristili sveže sastojke.

Kada su usavršili recepturu, Đoka i labud sedoše da probaju svoje gurmanluke da se uvere u kvalitet. Kada su probali hranu crni labud odjednom pretvori se iz crnog u belog a Đoki porastoše dugi i gusti brkovi.

Nisu mogli da veruju svojim očima, labud je sada bio još veći i lepši nego pre a Đoka postade snažniji. Kada su se oporavili od iznenađenja, upita li su se kako se to desilo. Labud je odgovorio da je hrana bila toliko dobra i ukusna da ga je promenila iznutra i od tada je poznato da Đokin roštilj promeni čoveka i to na bolje.

Od tog dana, Đokin restoran je postao poznat po svojoj izvanrednoj hrani koja je privlačila sve veći broj ljudi i ptica. Zemun je postao poznat po svojim belim labudovima i Đokinom roštilju, a legenda o Đoki i labudu i dalje živi i prenosi se sa kolena na koleno.